Волите је или мрзите, вожња узбрдо је неизбјежан дио бициклизма (осим ако на неки начин не одабирате савршено равне стазе).
Дакле, када сједите на дну огромног успона који је ваш план? Када гурате своје мишиће на руб њихове способности, можете им рећи да „зачепе“ толико пута – али без обзира колико ви били гласни у том разговору они ће побиједити.
Уобичајени унутрашњи монолог када се приближавате брду је да кренете говорити себи „Напад на брдо!“ Иако ова мантра може бити учинковита у одржавању ваше менталне отпорности, цјелокупна техника не функционише. Ево неких од најчешћих грешака које бициклисти раде на успонима и како те успоне напасти са самопоуздањем.
Темпо
Јак напад на успон може функционисати ако се ради о кратком брежуљку којему видите крај са полазне точке. Међутим, ако кренете превише агресивно, сигурно да ћете се осјећати снажно на дну, али када једном додирнете одређену тачку, лако је ударити у зид. Преоптерећујете своје мишиће и повећавате брзину откуцаја вашег срца, умјесто да се темпирате за дугу игру. Ако се деси да током успона морате успорити, практички до пузања, размислите о томе да раније пребаците у нижу брзину и задржите да се ноге окрећу. Тако ће вам остати енергије за „напад на брдо“ када дођете недалеко од врха.
Употреба превисоког степена преноса
Могло би звучати очигледно, али многи бициклисти су криви због уласка на успон у високом степену преноса због тог осјећаја свјежих ногу. Као што је горе споменуто, на почетку брда можете се осјећати сјајно, али ускоро ћете доћи у ситуацију да морате дати све од себе само да би се кретали. Спустите пренос прије напада на брдо, држите своје ноге при 70 окретаја у минути или више. Ако се смањи број окретаја ногу, спустите пренос и задржите окретаје ногу у том подручју.
Стрес и непримјерено дисање
Није свако природни пењач, а гледање на тешки успон може бити психички стресно. Ако се нађете у ситуацији да грозничаво јако држите управљач, то је знак да морате радити на опуштању вашег тијела. Умјесто да се питате хоћете ли моћи савладати успон и самим тиме правите мјесто паници, подијелите брдо у сегменте у вашој глави. Крените једноставно, задржите своје тијело опуштено и дисање што је могуће дубље и спорије.
Како успон почиње бити тежи, размишљајте о укључивању вашег трупа (core), исправите леђа и појачајте сваки окрет педале уз помоћ вашег трупа. Одаберите краткорочни циљ испред себе и крените према њему. Након што сте га досегнули, одаберите други. Награђивање себе малим побједама може вам помоћи да останете позитивни и усредоточени, без обзира на то што ваше ноге говоре.
Устајање
Устајање може узроковати да рано експлодирате јер вам ставља више оптерећења на ноге што резултује повећаном потребом за испоруком кисика. Насупрот томе, останак у сједишту чува ваше откуцаје срца. Наравно, ако сте лакши возач и тренирали сте устајање и пењање, онда нема ничег лошег у томе да протегнете ноге и употријебите мало додатне снаге, али свакако користите то ријетко.
Недовољно храњење
Како се приближавате тешком успону важно је бити квалитетно нахрањен. То не значи да требате тренутак прије почетка успона брзо прогутати енергетску плочицу јер ће вам пасти као стијена у желудац. Умјесто тога побрините се да сваких 20 минута узмете залогај хране и пар гутљаја воде на вожњи која има много успона. Ако се почнете осјећати слабо и исцрпљено, то би могао бити знак да нисте унијели довољно хране и текућине у себе.
Не возите довољно успоне
Никада нећете бити бољи у нечему само зато јер то желите. Пењање је тешко и никада неће постати лагано, али што више гурате себе, постајаћете јачи. Пола битке је проналажење свог ритма пењања. Када то учините, можда се кренете и веселити успонима.
Извор: bikemagazin.info
